Re: Twilight Struggle
Postano: 26 tra 2016, 11:09
Zanimljive i korisne opservacije, hvala! 
Sa puno skromnijim iskustvom od Stoke i Vatanena, mislim da ovo zadnje lijepo sumira: "igra je toliko bogata kombinacijama da iako postoji odredjeni common knowledge ustvari si uvijek samo parcijalno tocan kad to prevodis u tekst-treba igrati".
@Kockica
Ja sam odigrao svega 10ak partija, pa ti možda mogu dati uvid s te razine.
Najbolji clue ti je (dok ne naučiš špil malo) koliko OP daje neka kartica: 1, 2, 3 ili 4. Manja kartica - manji problem (siguran sam da se može navesti puno specifičnih situacija kad to nije tako, ali u globalu). Kad tek kreneš igrati ionak te zatrpaju informacije, no dok ne barataš kombinacijama karticama, na razini pojedine kartice je uglavnom jasno koliko je moćna. I ono kaj je stoka rekao odmah u prvom postu - ako ikako možeš nemoj pucati svoje evente. Dakle svoju ruku igraš za OP, a eventi će ti ionako doći od oponenta. Isto i on, dobit će svoje evente ionako od tebe, a ako će ih pucati sam će kratkoročno 'rigati vatru', ali neće stavljati influence na mapu pritom. Uskoro ćeš krenuti ulančavati kartice pa će se to promijeniti ali za početak - brojka.
Kartice treba znati ko vodu pit. Ne da je jaka sprega tajlova i špila, nego je baš na toj jakoj sprezi temeljena veličina ove igre. Znači neko područje ili regija ti je bitno čisto radi pozicije na mapi, ali trebaš zaokružiti u glavi da su područja i regije pozicionirana i u špilu. Npr Kuba (~Francuska, Japan, Poljska, Egipat, ima ih gro...) ima 'svoju' karticu i ti na nju moraš računati jednako kao da je na mapi samo visi u zraku - ne znaš kad će pasti, ali pasti će (a onda na to: možda ode u svemir pa nikad ni ne padne - premda kandidati za svemir se nauče odmah u prvih dve tri partije). Ili bolji primjer, koji ne samo da će biti odigran nego se mora odigrati u istom potezu kada dođe - bodovanje (scoring). Dakle igrati TS bez da oba igrača znaju koja skoranja dolaze u kojoj fazi rata nema smisla. To morate znati oboje, jer to vam baš jako oblikuje igru.
Naravno ovo sve uzmi sa zrnom soli jer nisam odigrao puno partija, ali na početničkoj razini to ti je otprilike to. Nije toliko konkretno, ali na toj razini niti nemaš toliko konkretno znanje špila niti vidiš kombinacije po mapi. Recimo upravo gledam mapu vezano uz ovo kaj je Vatananen rekao za Grčku, Tursku, Urugvaj i Španj/Portugal - nisam ih do sad nešto pretjerano ni percipirao, a zbilja - otvaraju skroz neke svoje sheme.
No dok mapu možeš proučavati i kombinirati bez da ikaj pamtiš, karte su ono što razdvaja iskusne od neiskusnih. Jednostavno tko bolje zna špil je jači, čisto na memorizirane kombinacije - iskusan će igrati optimalno, neiskusan će rasipati resurse bezveze dok ne nauči koje šanse/opasnosti vise u zraku a što je naprosto u nekom trenutku lišeno smisla.
Usput, ako koga zanima igranje TS, nek mi se javi na privatno.
PS Kaj kažete na hendikep za iskusnijeg da igra s otvorenim kartama? Ako je velika razlika, čisto školski.
Sa puno skromnijim iskustvom od Stoke i Vatanena, mislim da ovo zadnje lijepo sumira: "igra je toliko bogata kombinacijama da iako postoji odredjeni common knowledge ustvari si uvijek samo parcijalno tocan kad to prevodis u tekst-treba igrati".
@Kockica
Ja sam odigrao svega 10ak partija, pa ti možda mogu dati uvid s te razine.
Najbolji clue ti je (dok ne naučiš špil malo) koliko OP daje neka kartica: 1, 2, 3 ili 4. Manja kartica - manji problem (siguran sam da se može navesti puno specifičnih situacija kad to nije tako, ali u globalu). Kad tek kreneš igrati ionak te zatrpaju informacije, no dok ne barataš kombinacijama karticama, na razini pojedine kartice je uglavnom jasno koliko je moćna. I ono kaj je stoka rekao odmah u prvom postu - ako ikako možeš nemoj pucati svoje evente. Dakle svoju ruku igraš za OP, a eventi će ti ionako doći od oponenta. Isto i on, dobit će svoje evente ionako od tebe, a ako će ih pucati sam će kratkoročno 'rigati vatru', ali neće stavljati influence na mapu pritom. Uskoro ćeš krenuti ulančavati kartice pa će se to promijeniti ali za početak - brojka.
Kartice treba znati ko vodu pit. Ne da je jaka sprega tajlova i špila, nego je baš na toj jakoj sprezi temeljena veličina ove igre. Znači neko područje ili regija ti je bitno čisto radi pozicije na mapi, ali trebaš zaokružiti u glavi da su područja i regije pozicionirana i u špilu. Npr Kuba (~Francuska, Japan, Poljska, Egipat, ima ih gro...) ima 'svoju' karticu i ti na nju moraš računati jednako kao da je na mapi samo visi u zraku - ne znaš kad će pasti, ali pasti će (a onda na to: možda ode u svemir pa nikad ni ne padne - premda kandidati za svemir se nauče odmah u prvih dve tri partije). Ili bolji primjer, koji ne samo da će biti odigran nego se mora odigrati u istom potezu kada dođe - bodovanje (scoring). Dakle igrati TS bez da oba igrača znaju koja skoranja dolaze u kojoj fazi rata nema smisla. To morate znati oboje, jer to vam baš jako oblikuje igru.
Naravno ovo sve uzmi sa zrnom soli jer nisam odigrao puno partija, ali na početničkoj razini to ti je otprilike to. Nije toliko konkretno, ali na toj razini niti nemaš toliko konkretno znanje špila niti vidiš kombinacije po mapi. Recimo upravo gledam mapu vezano uz ovo kaj je Vatananen rekao za Grčku, Tursku, Urugvaj i Španj/Portugal - nisam ih do sad nešto pretjerano ni percipirao, a zbilja - otvaraju skroz neke svoje sheme.
No dok mapu možeš proučavati i kombinirati bez da ikaj pamtiš, karte su ono što razdvaja iskusne od neiskusnih. Jednostavno tko bolje zna špil je jači, čisto na memorizirane kombinacije - iskusan će igrati optimalno, neiskusan će rasipati resurse bezveze dok ne nauči koje šanse/opasnosti vise u zraku a što je naprosto u nekom trenutku lišeno smisla.
Usput, ako koga zanima igranje TS, nek mi se javi na privatno.
PS Kaj kažete na hendikep za iskusnijeg da igra s otvorenim kartama? Ako je velika razlika, čisto školski.
